Marsjanin

Preklad knigy Andy Weir'a ne jest prosty. Treba znať slova svezane z kosmosom, planetami a takže technikou. Mark Wattney ostaje sam na Marse i musi dělať vse čto može, aby ne umreť. Čitajte...

DNEVNIK: SOL 6

Ja sem v glubokom govne.

To je moje dobre premysliene mnenie.

V govne.

Šesty deń tego, što povino javiť se ako dva najlepše mesiacy mojego života, i vse změnilo se v nočnu moru.

Daže ne znam či nekto to prečita. Pevno nekto to najde. Može posle 100 let.

Tak ja pamatam... Ja sem ne umrl v šesty Sol. Napevno ostala čast ekipy tak mysliela i ja ne mogu ih za to obvińovať. Može na mojej stranu na Wikipedii oni napišu “Mark Watney, jediny člověk ktory umrl na Marse”.

I to bude pravda, tak myslim. Bo napevno tut umru. Ale ne v 6 Solu tak kak vse myslieli.

Nu tak. Kak by tut začať?

Program Ares. Ľudstvo dobivajuce Marsa, prvy raz posylajuce ľudi na inu planetu, aby rozširiť horizonty, bla bla bla. Ekipa misji Ares 1 sdělala to što dolžna byla i vrnula se na Zemje ako geroje. Byly parady, dostali slavu i sviet ih poľubil.

Ares 2 sdělal to samo ale v inym miestu Marsa. Dostali silny stisk ruky i gorucu čašku kavy kogda se vrnuli.

Ares 3. Nu tak. To je moja misja. Nu ne moja. Komandir poručnik Lewis tut vladala. Ja sem byl tolko obyčny člen ekipy. Faktyčno to ja sem imal najmalšy rang iz celej ekipy i ja stal by sem komandir tolko kedy ja by sem ostal ako posledny jej člen.

I viete što? Je sem teper komandir.

Tak se dumam či ten dnevnik bude najdeny, pred tom kogda ekipa umre od starosti. Predpokladam že dostali se na Zemje celi i zdravi. Jesli to čitate, to ne byla vaša greška. Vy ste sdělali što ste musieli. Ja by sem sdělal tak samo. Ne obvińujem vas i sem rad, že ste prežili.

***

Musim teper objasniť, kak vygledaju misije na Marsa, bo ten tekst mogu čitať laiky. Na orbite Zemji my sme dostigli normalno, kosmičnym korablom do Hermesa. Vse marsjanske misije vykoristuju Hermesa, aby dobiť do Marsa i vrniť se nazad. Jest on napravdu veliky i dragy, zatom NASA budovala go toliko jeden.

Kedy my sme už byli na Hermese, četyri bezpilotne misije priviezli nam palivo i razne tovary a my v tom čase pripraviali sme se do putovanja. Kedy vse bylo gotove, začali sme cestu do Marsa. Ale ne bystro.

Hermes imal motory jonove. Mietaju one argon nazad, s dužoj skorosťou i tak pchaju korabl vpred. Take uskorenie trva mnogo času ale ne znate kak velika skorosť može byť vytvorena v ten sposob. Bez gravitaciji bylo na korablu velike zabavlenie ale o tom ne budu govoriť. Dobili sme tak do Marsa sto dvadsať dni potom, bez ubitia se vzajemno.

Iz orbity Marsa dostigli sme na Marsa koristajuc iz MDV-a (Mars Descent Vehicle). MDV to taka velika metalova konserva, s parašutami. Jej jedina zadača to prinesti na poverchnie Marsa šest osob, bez ubitia ich pri tom.

A teper krasny trik - naše veči byly na Marse pred nami.

Četirnast bezpilotnych misiji priviezlo nam vse, što bylo potrebne na poverchni. Napravdu oni starali se aby vse korably doblily v to miesto kde my sme byli. I daže sdělali to uspešno. Očevidno jedlo ne je tak krechke jak ľudi i može udariť dosť silno v poverchnie.

Naturalno ne poslali nas na Marsa bez verifikaciji, že vse dostavy dostigli planetu i vse kontenery su cele. Od začatku do konca, cela misja trvala tri roky. Kedy ekipa misiji Ares 2 vracala na Zemje, misija Ares 3 už posylala svoje veči na Marsa.

Najbolje važna pošilka to byl MAV - Mars Ascent Vehicle. To byla mašina ktora mala nas vziať nazad na Hermesa potom kedy vse operacije na poverchni budu ukončene. MAV imal system komunikacji s Zemju i interesne orudia. Vdiaka cyklovi chemičnych reakciji s marsjansku atmosferu, každy kilogram vodoru prinesenego iz Zemji možna premieniť na trinast kilogramov paliva. Ale ten proces jest povolny. Napolnienie celego baku trva dvadsať čtyri miesacy. Zato poslali MAV-a dolgo pred tom, kedy my sme tut pribyli.


Преклад книгы Анды Веир'а не єст просты. Треба знать слова свезане з космосом, планетами а также техникоу. Марк Ваттнеы остає сам на Марсе и муси дєлать все что може, абы не умреть. Читайте...

ДНЕВНИК: СОЛ 6

Я сем в глубоком говне.

То є моє добре премыслєне мненє.

В говне.

Шесты день тего, што повино явить се ако два найлепше месяцы моєго живота, и все змєнило се в ночну мору.

Даже не знам чи некто то пречита. Певно некто то найде. Може после 100 лет.

Так я паматам... Я сем не умрл в шесты Сол. Напевно остала част екипы так мыслєла и я не могу их за то обвиньовать. Може на моєй страну на Википедии они напишу “Марк Ватнеы, єдины чловєк кторы умрл на Марсе”.

И то буде правда, так мыслим. Бо напевно тут умру. Але не в 6 Солу так как все мыслєли.

Ну так. Как бы тут зачать?

Програм Арес. Льудство добиваюце Марса, првы раз посылаюце льуди на ину планету, абы розширить хоризонты, бла бла бла. Екипа мисйи Арес 1 сдєлала то што должна была и врнула се на Земє ако героє. Былы парады, достали славу и свєт их польубил.

Арес 2 сдєлал то само але в иным мєсту Марса. Достали силны стиск рукы и горуцу чашку кавы когда се врнули.

Арес 3. Ну так. То є моя мися. Ну не моя. Командир поручник Левис тут владала. Я сем был толко обычны член екипы. Фактычно то я сем имал наймалшы ранг из целей екипы и я стал бы сем командир толко кеды я бы сем остал ако последны єй член.

И вєте што? Є сем тепер командир.

Так се думам чи тен дневник буде найдены, пред том когда екипа умре од старости. Предпокладам же достали се на Земє цели и здрави. Єсли то читате, то не была ваша грешка. Вы сте сдєлали што сте мусєли. Я бы сем сдєлал так само. Не обвиньуєм вас и сем рад, же сте прежили.

***

Мусим тепер обяснить, как выгледаю мисиє на Марса, бо тен текст могу читать лаикы. На орбите Земйи мы сме достигли нормално, космичным кораблом до Хермеса. Все марсянске мисиє выкористую Хермеса, абы добить до Марса и врнить се назад. Єст он направду великы и драгы, затом НАСА будовала го толико єден.

Кеды мы сме уж были на Хермесе, четыри безпилотне мисиє привєзли нам паливо и разне товары а мы в том часе приправяли сме се до путованя. Кеды все было готове, зачали сме цесту до Марса. Але не быстро.

Хермес имал моторы йонове. Мєтаю оне аргон назад, с дужой скоростьоу и так пхаю корабл впред. Таке ускоренє трва много часу але не знате как велика скорость може быть вытворена в тен способ. Без гравитацийи было на кораблу велике забавленє але о том не буду говорить. Добили сме так до Марса сто двадсать дни потом, без убитя се взаємно.

Из орбиты Марса достигли сме на Марса користаюц из МДВ-а (Марс Десцент Вехицле). МДВ то така велика металова консерва, с парашутами. Єй єдина задача то принести на поверхнє Марса шест особ, без убитя их при том.

А тепер красны трик - наше вечи былы на Марсе пред нами.

Четирнаст безпилотных мисийи привєзло нам все, што было потребне на поверхни. Направду они старали се абы все кораблы доблилы в то мєсто кде мы сме были. И даже сдєлали то успешно. Очевидно єдло не є так крехке як льуди и може ударить дость силно в поверхнє.

Натурално не послали нас на Марса без верификацийи, же все доставы достигли планету и все контенеры су целе. Од зачатку до конца, цела мися трвала три рокы. Кеды екипа мисийи Арес 2 врацала на Земє, мисия Арес 3 уж посылала своє вечи на Марса.

Найболє важна пошилка то был МАВ - Марс Асцент Вехицле. То была машина ктора мала нас взять назад на Хермеса потом кеды все операциє на поверхни буду укончене. МАВ имал сыстем комуникацйи с Земю и интересне орудя. Вдяка цыклови хемичных реакцийи с марсянску атмосферу, кажды килограм водору принесенего из Земйи можна премєнить на тринаст килограмов палива. Але тен процес єст поволны. Наполнєнє целего баку трва двадсать чтыри мєсацы. Зато послали МАВ-а долго пред том, кеды мы сме тут прибыли.


Home